aloof [ǝ'lu:f] 1. a predic

1) стороня'щийся

2) отчужде"нный; равноду'шный

3) надме'нный

aloof [ǝ'lu:f] 2. adv поо'даль, в стороне'; to hold (или to keep) (oneself) ~ (from), to stand ~ (from) держа'ться в стороне' (от); чужда'ться