dismay [dis'mei] 1. n

1) страх, трево'га; испу'г; in ~ с трево'гой; we were struck with ~ мы бы'ли испу'ганы

2) уны'ние

dismay [dis'mei] 2. v

1) ужаса'ть, пуга'ть

2) приводи'ть в уны'ние