doting ['dǝutiŋ] 1. pres. p. от dote

dote [dǝut] v люби'ть до безу'мия (on, upon)

doting ['dǝutiŋ] 2. a

1) страда'ющий ста'рческим слабоу'мием

2) си'льно лю'бящий, о'чень пре'данный