stalemate ['steil'meit] 1. n

1) шахм. пат

2) ме"ртвая то'чка; безвы'ходное положе'ние, тупи'к

stalemate ['steil'meit] 2. v

1) шахм. де'лать пат

2) поста'вить в безвы'ходное положе'ние