Исходная форма: исхитриться

Словарная информация: св 4в $II

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: исхитри'ться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personисхитрю'сьисхитри'мся
2 personисхитри'шьсяисхитри'тесь
3 personисхитри'тсяисхитря'тся


Gerund: исхитря'сь

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
исхитри'лсяисхитри'ласьисхитри'лосьисхитри'лись



Gerund: исхитри'вшись

Imperative

SingularPlural
исхитри'сьисхитри'тесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeисхитри'вшийсяисхитри'вшаясяисхитри'вшеесяисхитри'вшиеся
Genitiveисхитри'вшегосяисхитри'вшейсяисхитри'вшегосяисхитри'вшихся
Dativeисхитри'вшемусяисхитри'вшейсяисхитри'вшемусяисхитри'вшимся
Accusative inanimateисхитри'вшийсяисхитри'вшуюсяисхитри'вшеесяисхитри'вшиеся
Accusative animateисхитри'вшегосяисхитри'вшуюсяисхитри'вшеесяисхитри'вшихся
Instrumentalисхитри'вшимсяисхитри'вшейся, исхитри'вшеюсяисхитри'вшимсяисхитри'вшимися
Locativeисхитри'вшемсяисхитри'вшейсяисхитри'вшемсяисхитри'вшихся