Исходная форма: истончитьсяСловарная информация: св 4в $II
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: истончи'ться
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | истончу'сь | истончи'мся |
---|
2 person | истончи'шься | истончи'тесь |
---|
3 person | истончи'тся | истонча'тся |
---|
Gerund: истонча'сь
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
истончи'лся | истончи'лась | истончи'лось | истончи'лись |
Gerund: истончи'вшись
Imperative
Singular | Plural |
---|
истончи'сь | истончи'тесь |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | истончи'вшийся | истончи'вшаяся | истончи'вшееся | истончи'вшиеся |
---|
Genitive | истончи'вшегося | истончи'вшейся | истончи'вшегося | истончи'вшихся |
---|
Dative | истончи'вшемуся | истончи'вшейся | истончи'вшемуся | истончи'вшимся |
---|
Accusative inanimate | истончи'вшийся | истончи'вшуюся | истончи'вшееся | истончи'вшиеся |
---|
Accusative animate | истончи'вшегося | истончи'вшуюся | истончи'вшееся | истончи'вшихся |
---|
Instrumental | истончи'вшимся | истончи'вшейся, истончи'вшеюся | истончи'вшимся | истончи'вшимися |
---|
Locative | истончи'вшемся | истончи'вшейся | истончи'вшемся | истончи'вшихся |
---|