Исходная форма: истончиться

Словарная информация: св 4в $II

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: истончи'ться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personистончу'сьистончи'мся
2 personистончи'шьсяистончи'тесь
3 personистончи'тсяистонча'тся


Gerund: истонча'сь

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
истончи'лсяистончи'ласьистончи'лосьистончи'лись



Gerund: истончи'вшись

Imperative

SingularPlural
истончи'сьистончи'тесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeистончи'вшийсяистончи'вшаясяистончи'вшеесяистончи'вшиеся
Genitiveистончи'вшегосяистончи'вшейсяистончи'вшегосяистончи'вшихся
Dativeистончи'вшемусяистончи'вшейсяистончи'вшемусяистончи'вшимся
Accusative inanimateистончи'вшийсяистончи'вшуюсяистончи'вшеесяистончи'вшиеся
Accusative animateистончи'вшегосяистончи'вшуюсяистончи'вшеесяистончи'вшихся
Instrumentalистончи'вшимсяистончи'вшейся, истончи'вшеюсяистончи'вшимсяистончи'вшимися
Locativeистончи'вшемсяистончи'вшейсяистончи'вшемсяистончи'вшихся