Исходная форма: канючить

Словарная информация: нсв нп 4а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: каню'чить

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personканю'чуканю'чим
2 personканю'чишьканю'чите
3 personканю'читканю'чат


Gerund: каню'ча

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
каню'чилканю'чилаканю'чилоканю'чили



Gerund: каню'чивши//каню'чив

Imperative

SingularPlural
каню'чьканю'чьте

Present participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeканю'чащийканю'чащаяканю'чащееканю'чащие
Genitiveканю'чащегоканю'чащейканю'чащегоканю'чащих
Dativeканю'чащемуканю'чащейканю'чащемуканю'чащим
Accusative inanimateканю'чащийканю'чащуюканю'чащееканю'чащие
Accusative animateканю'чащегоканю'чащуюканю'чащееканю'чащих
Instrumentalканю'чащимканю'чащей, каню'чащеюканю'чащимканю'чащими
Locativeканю'чащемканю'чащейканю'чащемканю'чащих

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeканю'чившийканю'чившаяканю'чившееканю'чившие
Genitiveканю'чившегоканю'чившейканю'чившегоканю'чивших
Dativeканю'чившемуканю'чившейканю'чившемуканю'чившим
Accusative inanimateканю'чившийканю'чившуюканю'чившееканю'чившие
Accusative animateканю'чившегоканю'чившуюканю'чившееканю'чивших
Instrumentalканю'чившимканю'чившей, каню'чившеюканю'чившимканю'чившими
Locativeканю'чившемканю'чившейканю'чившемканю'чивших