Исходная форма: начихатьСловарная информация: св нп 1а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: начиха'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | начиха'ю | начиха'ем |
---|
2 person | начиха'ешь | начиха'ете |
---|
3 person | начиха'ет | начиха'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
начиха'л | начиха'ла | начиха'ло | начиха'ли |
Gerund: начиха'вши//начиха'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
начиха'й | начиха'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | начиха'вший | начиха'вшая | начиха'вшее | начиха'вшие |
---|
Genitive | начиха'вшего | начиха'вшей | начиха'вшего | начиха'вших |
---|
Dative | начиха'вшему | начиха'вшей | начиха'вшему | начиха'вшим |
---|
Accusative inanimate | начиха'вший | начиха'вшую | начиха'вшее | начиха'вшие |
---|
Accusative animate | начиха'вшего | начиха'вшую | начиха'вшее | начиха'вших |
---|
Instrumental | начиха'вшим | начиха'вшей, начиха'вшею | начиха'вшим | начиха'вшими |
---|
Locative | начиха'вшем | начиха'вшей | начиха'вшем | начиха'вших |
---|