Исходная форма: начудитьСловарная информация: св нп 4в, буд. 1 ед. затрудн.
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: начуди'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | начужу' | начуди'м |
---|
2 person | начуди'шь | начуди'те |
---|
3 person | начуди'т | начудя'т |
---|
Gerund: начудя'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
начуди'л | начуди'ла | начуди'ло | начуди'ли |
Gerund: начуди'вши//начуди'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
начуди' | начуди'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | начуди'вший | начуди'вшая | начуди'вшее | начуди'вшие |
---|
Genitive | начуди'вшего | начуди'вшей | начуди'вшего | начуди'вших |
---|
Dative | начуди'вшему | начуди'вшей | начуди'вшему | начуди'вшим |
---|
Accusative inanimate | начуди'вший | начуди'вшую | начуди'вшее | начуди'вшие |
---|
Accusative animate | начуди'вшего | начуди'вшую | начуди'вшее | начуди'вших |
---|
Instrumental | начуди'вшим | начуди'вшей, начуди'вшею | начуди'вшим | начуди'вшими |
---|
Locative | начуди'вшем | начуди'вшей | начуди'вшем | начуди'вших |
---|