Исходная форма: начудить

Словарная информация: св нп 4в, буд. 1 ед. затрудн.

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: начуди'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personначужу'начуди'м
2 personначуди'шьначуди'те
3 personначуди'тначудя'т


Gerund: начудя'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
начуди'лначуди'ланачуди'лоначуди'ли



Gerund: начуди'вши//начуди'в

Imperative

SingularPlural
начуди'начуди'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeначуди'вшийначуди'вшаяначуди'вшееначуди'вшие
Genitiveначуди'вшегоначуди'вшейначуди'вшегоначуди'вших
Dativeначуди'вшемуначуди'вшейначуди'вшемуначуди'вшим
Accusative inanimateначуди'вшийначуди'вшуюначуди'вшееначуди'вшие
Accusative animateначуди'вшегоначуди'вшуюначуди'вшееначуди'вших
Instrumentalначуди'вшимначуди'вшей, начуди'вшеюначуди'вшимначуди'вшими
Locativeначуди'вшемначуди'вшейначуди'вшемначуди'вших