Исходная форма: напотеть

Словарная информация: св нп 1а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: напоте'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personнапоте'юнапоте'ем
2 personнапоте'ешьнапоте'ете
3 personнапоте'етнапоте'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
напоте'лнапоте'ланапоте'лонапоте'ли



Gerund: напоте'вши//напоте'в

Imperative

SingularPlural
напоте'йнапоте'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeнапоте'вшийнапоте'вшаянапоте'вшеенапоте'вшие
Genitiveнапоте'вшегонапоте'вшейнапоте'вшегонапоте'вших
Dativeнапоте'вшемунапоте'вшейнапоте'вшемунапоте'вшим
Accusative inanimateнапоте'вшийнапоте'вшуюнапоте'вшеенапоте'вшие
Accusative animateнапоте'вшегонапоте'вшуюнапоте'вшеенапоте'вших
Instrumentalнапоте'вшимнапоте'вшей, напоте'вшеюнапоте'вшимнапоте'вшими
Locativeнапоте'вшемнапоте'вшейнапоте'вшемнапоте'вших