Исходная форма: напроказить

Словарная информация: св нп 4а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: напрока'зить

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personнапрока'жунапрока'зим
2 personнапрока'зишьнапрока'зите
3 personнапрока'зитнапрока'зят


Gerund: напрока'зя

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
напрока'зилнапрока'зиланапрока'зилонапрока'зили



Gerund: напрока'зивши//напрока'зив

Imperative

SingularPlural
напрока'зьнапрока'зьте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeнапрока'зившийнапрока'зившаянапрока'зившеенапрока'зившие
Genitiveнапрока'зившегонапрока'зившейнапрока'зившегонапрока'зивших
Dativeнапрока'зившемунапрока'зившейнапрока'зившемунапрока'зившим
Accusative inanimateнапрока'зившийнапрока'зившуюнапрока'зившеенапрока'зившие
Accusative animateнапрока'зившегонапрока'зившуюнапрока'зившеенапрока'зивших
Instrumentalнапрока'зившимнапрока'зившей, напрока'зившеюнапрока'зившимнапрока'зившими
Locativeнапрока'зившемнапрока'зившейнапрока'зившемнапрока'зивших