Исходная форма: обуглеть

Словарная информация: св нп 1а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: обу'глеть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personобу'глеюобу'глеем
2 personобу'глеешьобу'глеете
3 personобу'глеетобу'глеют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
обу'глелобу'глелаобу'глелообу'глели



Gerund: обу'глевши//обу'глев

Imperative

SingularPlural
обу'глейобу'глейте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeобу'глевшийобу'глевшаяобу'глевшееобу'глевшие
Genitiveобу'глевшегообу'глевшейобу'глевшегообу'глевших
Dativeобу'глевшемуобу'глевшейобу'глевшемуобу'глевшим
Accusative inanimateобу'глевшийобу'глевшуюобу'глевшееобу'глевшие
Accusative animateобу'глевшегообу'глевшуюобу'глевшееобу'глевших
Instrumentalобу'глевшимобу'глевшей, обу'глевшеюобу'глевшимобу'глевшими
Locativeобу'глевшемобу'глевшейобу'глевшемобу'глевших