Исходная форма: опочить

Словарная информация: св нп 12а ( уснуть; умереть )

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: опочи'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personопочи'юопочи'ем
2 personопочи'ешьопочи'ете
3 personопочи'етопочи'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
опочи'лопочи'лаопочи'лоопочи'ли



Gerund: опочи'вши//опочи'в

Imperative

SingularPlural
опочи'йопочи'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeопочи'вшийопочи'вшаяопочи'вшееопочи'вшие
Genitiveопочи'вшегоопочи'вшейопочи'вшегоопочи'вших
Dativeопочи'вшемуопочи'вшейопочи'вшемуопочи'вшим
Accusative inanimateопочи'вшийопочи'вшуюопочи'вшееопочи'вшие
Accusative animateопочи'вшегоопочи'вшуюопочи'вшееопочи'вших
Instrumentalопочи'вшимопочи'вшей, опочи'вшеюопочи'вшимопочи'вшими
Locativeопочи'вшемопочи'вшейопочи'вшемопочи'вших