Исходная форма: опочитьСловарная информация: св нп 12а ( уснуть; умереть )
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: опочи'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | опочи'ю | опочи'ем |
---|
2 person | опочи'ешь | опочи'ете |
---|
3 person | опочи'ет | опочи'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
опочи'л | опочи'ла | опочи'ло | опочи'ли |
Gerund: опочи'вши//опочи'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
опочи'й | опочи'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | опочи'вший | опочи'вшая | опочи'вшее | опочи'вшие |
---|
Genitive | опочи'вшего | опочи'вшей | опочи'вшего | опочи'вших |
---|
Dative | опочи'вшему | опочи'вшей | опочи'вшему | опочи'вшим |
---|
Accusative inanimate | опочи'вший | опочи'вшую | опочи'вшее | опочи'вшие |
---|
Accusative animate | опочи'вшего | опочи'вшую | опочи'вшее | опочи'вших |
---|
Instrumental | опочи'вшим | опочи'вшей, опочи'вшею | опочи'вшим | опочи'вшими |
---|
Locative | опочи'вшем | опочи'вшей | опочи'вшем | опочи'вших |
---|