Исходная форма: осмелетьСловарная информация: св нп 1а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: осмеле'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | осмеле'ю | осмеле'ем |
---|
2 person | осмеле'ешь | осмеле'ете |
---|
3 person | осмеле'ет | осмеле'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
осмеле'л | осмеле'ла | осмеле'ло | осмеле'ли |
Gerund: осмеле'вши//осмеле'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
осмеле'й | осмеле'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | осмеле'вший | осмеле'вшая | осмеле'вшее | осмеле'вшие |
---|
Genitive | осмеле'вшего | осмеле'вшей | осмеле'вшего | осмеле'вших |
---|
Dative | осмеле'вшему | осмеле'вшей | осмеле'вшему | осмеле'вшим |
---|
Accusative inanimate | осмеле'вший | осмеле'вшую | осмеле'вшее | осмеле'вшие |
---|
Accusative animate | осмеле'вшего | осмеле'вшую | осмеле'вшее | осмеле'вших |
---|
Instrumental | осмеле'вшим | осмеле'вшей, осмеле'вшею | осмеле'вшим | осмеле'вшими |
---|
Locative | осмеле'вшем | осмеле'вшей | осмеле'вшем | осмеле'вших |
---|