Исходная форма: отбурлитьСловарная информация: св нп 4в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: отбурли'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | отбурлю' | отбурли'м |
---|
2 person | отбурли'шь | отбурли'те |
---|
3 person | отбурли'т | отбурля'т |
---|
Gerund: отбурля'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
отбурли'л | отбурли'ла | отбурли'ло | отбурли'ли |
Gerund: отбурли'вши//отбурли'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
отбурли' | отбурли'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | отбурли'вший | отбурли'вшая | отбурли'вшее | отбурли'вшие |
---|
Genitive | отбурли'вшего | отбурли'вшей | отбурли'вшего | отбурли'вших |
---|
Dative | отбурли'вшему | отбурли'вшей | отбурли'вшему | отбурли'вшим |
---|
Accusative inanimate | отбурли'вший | отбурли'вшую | отбурли'вшее | отбурли'вшие |
---|
Accusative animate | отбурли'вшего | отбурли'вшую | отбурли'вшее | отбурли'вших |
---|
Instrumental | отбурли'вшим | отбурли'вшей, отбурли'вшею | отбурли'вшим | отбурли'вшими |
---|
Locative | отбурли'вшем | отбурли'вшей | отбурли'вшем | отбурли'вших |
---|