Исходная форма: отучнетьСловарная информация: св нп 1а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: отучне'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | отучне'ю | отучне'ем |
---|
2 person | отучне'ешь | отучне'ете |
---|
3 person | отучне'ет | отучне'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
отучне'л | отучне'ла | отучне'ло | отучне'ли |
Gerund: отучне'вши//отучне'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
отучне'й | отучне'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | отучне'вший | отучне'вшая | отучне'вшее | отучне'вшие |
---|
Genitive | отучне'вшего | отучне'вшей | отучне'вшего | отучне'вших |
---|
Dative | отучне'вшему | отучне'вшей | отучне'вшему | отучне'вшим |
---|
Accusative inanimate | отучне'вший | отучне'вшую | отучне'вшее | отучне'вшие |
---|
Accusative animate | отучне'вшего | отучне'вшую | отучне'вшее | отучне'вших |
---|
Instrumental | отучне'вшим | отучне'вшей, отучне'вшею | отучне'вшим | отучне'вшими |
---|
Locative | отучне'вшем | отучне'вшей | отучне'вшем | отучне'вших |
---|