Исходная форма: отуречитьсяСловарная информация: св 4а $I
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: отуре'читься
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | отуре'чусь | отуре'чимся |
---|
2 person | отуре'чишься | отуре'читесь |
---|
3 person | отуре'чится | отуре'чатся |
---|
Gerund: отуре'чась
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
отуре'чился | отуре'чилась | отуре'чилось | отуре'чились |
Gerund: отуре'чившись
Imperative
Singular | Plural |
---|
отуре'чься | отуре'чьтесь |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | отуре'чившийся | отуре'чившаяся | отуре'чившееся | отуре'чившиеся |
---|
Genitive | отуре'чившегося | отуре'чившейся | отуре'чившегося | отуре'чившихся |
---|
Dative | отуре'чившемуся | отуре'чившейся | отуре'чившемуся | отуре'чившимся |
---|
Accusative inanimate | отуре'чившийся | отуре'чившуюся | отуре'чившееся | отуре'чившиеся |
---|
Accusative animate | отуре'чившегося | отуре'чившуюся | отуре'чившееся | отуре'чившихся |
---|
Instrumental | отуре'чившимся | отуре'чившейся, отуре'чившеюся | отуре'чившимся | отуре'чившимися |
---|
Locative | отуре'чившемся | отуре'чившейся | отуре'чившемся | отуре'чившихся |
---|