Исходная форма: перемочь

Словарная информация: св 8с/в (-г-)? $II

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: перемо'чь

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personперемогу'перемо'жем
2 personперемо'жешьперемо'жете
3 personперемо'жетперемо'гут

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
перемо'гперемогла'перемогло'перемогли'



Gerund: перемо'гши

Imperative

SingularPlural
перемоги'перемоги'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeперемо'гшийперемо'гшаяперемо'гшееперемо'гшие
Genitiveперемо'гшегоперемо'гшейперемо'гшегоперемо'гших
Dativeперемо'гшемуперемо'гшейперемо'гшемуперемо'гшим
Accusative inanimateперемо'гшийперемо'гшуюперемо'гшееперемо'гшие
Accusative animateперемо'гшегоперемо'гшуюперемо'гшееперемо'гших
Instrumentalперемо'гшимперемо'гшей, перемо'гшеюперемо'гшимперемо'гшими
Locativeперемо'гшемперемо'гшейперемо'гшемперемо'гших