Исходная форма: поблажитьСловарная информация: св нп 4в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: поблажи'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | поблажу' | поблажи'м |
---|
2 person | поблажи'шь | поблажи'те |
---|
3 person | поблажи'т | поблажа'т |
---|
Gerund: поблажа'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
поблажи'л | поблажи'ла | поблажи'ло | поблажи'ли |
Gerund: поблажи'вши//поблажи'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
поблажи' | поблажи'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | поблажи'вший | поблажи'вшая | поблажи'вшее | поблажи'вшие |
---|
Genitive | поблажи'вшего | поблажи'вшей | поблажи'вшего | поблажи'вших |
---|
Dative | поблажи'вшему | поблажи'вшей | поблажи'вшему | поблажи'вшим |
---|
Accusative inanimate | поблажи'вший | поблажи'вшую | поблажи'вшее | поблажи'вшие |
---|
Accusative animate | поблажи'вшего | поблажи'вшую | поблажи'вшее | поблажи'вших |
---|
Instrumental | поблажи'вшим | поблажи'вшей, поблажи'вшею | поблажи'вшим | поблажи'вшими |
---|
Locative | поблажи'вшем | поблажи'вшей | поблажи'вшем | поблажи'вших |
---|