Исходная форма: поблажить

Словарная информация: св нп 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: поблажи'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпоблажу'поблажи'м
2 personпоблажи'шьпоблажи'те
3 personпоблажи'тпоблажа'т


Gerund: поблажа'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
поблажи'лпоблажи'лапоблажи'лопоблажи'ли



Gerund: поблажи'вши//поблажи'в

Imperative

SingularPlural
поблажи'поблажи'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпоблажи'вшийпоблажи'вшаяпоблажи'вшеепоблажи'вшие
Genitiveпоблажи'вшегопоблажи'вшейпоблажи'вшегопоблажи'вших
Dativeпоблажи'вшемупоблажи'вшейпоблажи'вшемупоблажи'вшим
Accusative inanimateпоблажи'вшийпоблажи'вшуюпоблажи'вшеепоблажи'вшие
Accusative animateпоблажи'вшегопоблажи'вшуюпоблажи'вшеепоблажи'вших
Instrumentalпоблажи'вшимпоблажи'вшей, поблажи'вшеюпоблажи'вшимпоблажи'вшими
Locativeпоблажи'вшемпоблажи'вшейпоблажи'вшемпоблажи'вших