Исходная форма: побурлитьСловарная информация: св нп 4в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: побурли'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | побурлю' | побурли'м |
---|
2 person | побурли'шь | побурли'те |
---|
3 person | побурли'т | побурля'т |
---|
Gerund: побурля'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
побурли'л | побурли'ла | побурли'ло | побурли'ли |
Gerund: побурли'вши//побурли'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
побурли' | побурли'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | побурли'вший | побурли'вшая | побурли'вшее | побурли'вшие |
---|
Genitive | побурли'вшего | побурли'вшей | побурли'вшего | побурли'вших |
---|
Dative | побурли'вшему | побурли'вшей | побурли'вшему | побурли'вшим |
---|
Accusative inanimate | побурли'вший | побурли'вшую | побурли'вшее | побурли'вшие |
---|
Accusative animate | побурли'вшего | побурли'вшую | побурли'вшее | побурли'вших |
---|
Instrumental | побурли'вшим | побурли'вшей, побурли'вшею | побурли'вшим | побурли'вшими |
---|
Locative | побурли'вшем | побурли'вшей | побурли'вшем | побурли'вших |
---|