Исходная форма: пофартить

Словарная информация: св нп 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: пофарти'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпофарчу'пофарти'м
2 personпофарти'шьпофарти'те
3 personпофарти'тпофартя'т


Gerund: пофартя'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
пофарти'лпофарти'лапофарти'лопофарти'ли



Gerund: пофарти'вши//пофарти'в

Imperative

SingularPlural
пофарти'пофарти'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпофарти'вшийпофарти'вшаяпофарти'вшеепофарти'вшие
Genitiveпофарти'вшегопофарти'вшейпофарти'вшегопофарти'вших
Dativeпофарти'вшемупофарти'вшейпофарти'вшемупофарти'вшим
Accusative inanimateпофарти'вшийпофарти'вшуюпофарти'вшеепофарти'вшие
Accusative animateпофарти'вшегопофарти'вшуюпофарти'вшеепофарти'вших
Instrumentalпофарти'вшимпофарти'вшей, пофарти'вшеюпофарти'вшимпофарти'вшими
Locativeпофарти'вшемпофарти'вшейпофарти'вшемпофарти'вших