Исходная форма: поглупить

Словарная информация: св нп 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: поглупи'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпоглуплю'поглупи'м
2 personпоглупи'шьпоглупи'те
3 personпоглупи'тпоглупя'т


Gerund: поглупя'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
поглупи'лпоглупи'лапоглупи'лопоглупи'ли



Gerund: поглупи'вши//поглупи'в

Imperative

SingularPlural
поглупи'поглупи'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпоглупи'вшийпоглупи'вшаяпоглупи'вшеепоглупи'вшие
Genitiveпоглупи'вшегопоглупи'вшейпоглупи'вшегопоглупи'вших
Dativeпоглупи'вшемупоглупи'вшейпоглупи'вшемупоглупи'вшим
Accusative inanimateпоглупи'вшийпоглупи'вшуюпоглупи'вшеепоглупи'вшие
Accusative animateпоглупи'вшегопоглупи'вшуюпоглупи'вшеепоглупи'вших
Instrumentalпоглупи'вшимпоглупи'вшей, поглупи'вшеюпоглупи'вшимпоглупи'вшими
Locativeпоглупи'вшемпоглупи'вшейпоглупи'вшемпоглупи'вших