Исходная форма: поглупитьСловарная информация: св нп 4в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: поглупи'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | поглуплю' | поглупи'м |
---|
2 person | поглупи'шь | поглупи'те |
---|
3 person | поглупи'т | поглупя'т |
---|
Gerund: поглупя'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
поглупи'л | поглупи'ла | поглупи'ло | поглупи'ли |
Gerund: поглупи'вши//поглупи'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
поглупи' | поглупи'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | поглупи'вший | поглупи'вшая | поглупи'вшее | поглупи'вшие |
---|
Genitive | поглупи'вшего | поглупи'вшей | поглупи'вшего | поглупи'вших |
---|
Dative | поглупи'вшему | поглупи'вшей | поглупи'вшему | поглупи'вшим |
---|
Accusative inanimate | поглупи'вший | поглупи'вшую | поглупи'вшее | поглупи'вшие |
---|
Accusative animate | поглупи'вшего | поглупи'вшую | поглупи'вшее | поглупи'вших |
---|
Instrumental | поглупи'вшим | поглупи'вшей, поглупи'вшею | поглупи'вшим | поглупи'вшими |
---|
Locative | поглупи'вшем | поглупи'вшей | поглупи'вшем | поглупи'вших |
---|