Исходная форма: погнить

Словарная информация: св нп 12в/с, повел. затрудн. $III

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: погни'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпогнию'погние"м
2 personпогние"шьпогние"те
3 personпогние"тпогнию'т

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
погни'лпогнила'погни'лопогни'ли



Gerund: погни'вши//погни'в

Imperative

SingularPlural
по'гнийпо'гнийте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпогни'вшийпогни'вшаяпогни'вшеепогни'вшие
Genitiveпогни'вшегопогни'вшейпогни'вшегопогни'вших
Dativeпогни'вшемупогни'вшейпогни'вшемупогни'вшим
Accusative inanimateпогни'вшийпогни'вшуюпогни'вшеепогни'вшие
Accusative animateпогни'вшегопогни'вшуюпогни'вшеепогни'вших
Instrumentalпогни'вшимпогни'вшей, погни'вшеюпогни'вшимпогни'вшими
Locativeпогни'вшемпогни'вшейпогни'вшемпогни'вших