Исходная форма: поголосить

Словарная информация: св нп 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: поголоси'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпоголошу'поголоси'м
2 personпоголоси'шьпоголоси'те
3 personпоголоси'тпоголося'т


Gerund: поголося'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
поголоси'лпоголоси'лапоголоси'лопоголоси'ли



Gerund: поголоси'вши//поголоси'в

Imperative

SingularPlural
поголоси'поголоси'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпоголоси'вшийпоголоси'вшаяпоголоси'вшеепоголоси'вшие
Genitiveпоголоси'вшегопоголоси'вшейпоголоси'вшегопоголоси'вших
Dativeпоголоси'вшемупоголоси'вшейпоголоси'вшемупоголоси'вшим
Accusative inanimateпоголоси'вшийпоголоси'вшуюпоголоси'вшеепоголоси'вшие
Accusative animateпоголоси'вшегопоголоси'вшуюпоголоси'вшеепоголоси'вших
Instrumentalпоголоси'вшимпоголоси'вшей, поголоси'вшеюпоголоси'вшимпоголоси'вшими
Locativeпоголоси'вшемпоголоси'вшейпоголоси'вшемпоголоси'вших