Исходная форма: поголоситьСловарная информация: св нп 4в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: поголоси'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | поголошу' | поголоси'м |
---|
2 person | поголоси'шь | поголоси'те |
---|
3 person | поголоси'т | поголося'т |
---|
Gerund: поголося'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
поголоси'л | поголоси'ла | поголоси'ло | поголоси'ли |
Gerund: поголоси'вши//поголоси'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
поголоси' | поголоси'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | поголоси'вший | поголоси'вшая | поголоси'вшее | поголоси'вшие |
---|
Genitive | поголоси'вшего | поголоси'вшей | поголоси'вшего | поголоси'вших |
---|
Dative | поголоси'вшему | поголоси'вшей | поголоси'вшему | поголоси'вшим |
---|
Accusative inanimate | поголоси'вший | поголоси'вшую | поголоси'вшее | поголоси'вшие |
---|
Accusative animate | поголоси'вшего | поголоси'вшую | поголоси'вшее | поголоси'вших |
---|
Instrumental | поголоси'вшим | поголоси'вшей, поголоси'вшею | поголоси'вшим | поголоси'вшими |
---|
Locative | поголоси'вшем | поголоси'вшей | поголоси'вшем | поголоси'вших |
---|