Исходная форма: похандрить

Словарная информация: св нп 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: похандри'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпохандрю'похандри'м
2 personпохандри'шьпохандри'те
3 personпохандри'тпохандря'т


Gerund: похандря'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
похандри'лпохандри'лапохандри'лопохандри'ли



Gerund: похандри'вши//похандри'в

Imperative

SingularPlural
похандри'похандри'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпохандри'вшийпохандри'вшаяпохандри'вшеепохандри'вшие
Genitiveпохандри'вшегопохандри'вшейпохандри'вшегопохандри'вших
Dativeпохандри'вшемупохандри'вшейпохандри'вшемупохандри'вшим
Accusative inanimateпохандри'вшийпохандри'вшуюпохандри'вшеепохандри'вшие
Accusative animateпохандри'вшегопохандри'вшуюпохандри'вшеепохандри'вших
Instrumentalпохандри'вшимпохандри'вшей, похандри'вшеюпохандри'вшимпохандри'вшими
Locativeпохандри'вшемпохандри'вшейпохандри'вшемпохандри'вших