Исходная форма: похандритьСловарная информация: св нп 4в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: похандри'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | похандрю' | похандри'м |
---|
2 person | похандри'шь | похандри'те |
---|
3 person | похандри'т | похандря'т |
---|
Gerund: похандря'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
похандри'л | похандри'ла | похандри'ло | похандри'ли |
Gerund: похандри'вши//похандри'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
похандри' | похандри'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | похандри'вший | похандри'вшая | похандри'вшее | похандри'вшие |
---|
Genitive | похандри'вшего | похандри'вшей | похандри'вшего | похандри'вших |
---|
Dative | похандри'вшему | похандри'вшей | похандри'вшему | похандри'вшим |
---|
Accusative inanimate | похандри'вший | похандри'вшую | похандри'вшее | похандри'вшие |
---|
Accusative animate | похандри'вшего | похандри'вшую | похандри'вшее | похандри'вших |
---|
Instrumental | похандри'вшим | похандри'вшей, похандри'вшею | похандри'вшим | похандри'вшими |
---|
Locative | похандри'вшем | похандри'вшей | похандри'вшем | похандри'вших |
---|