Исходная форма: похитритьСловарная информация: св нп 4в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: похитри'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | похитрю' | похитри'м |
---|
2 person | похитри'шь | похитри'те |
---|
3 person | похитри'т | похитря'т |
---|
Gerund: похитря'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
похитри'л | похитри'ла | похитри'ло | похитри'ли |
Gerund: похитри'вши//похитри'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
похитри' | похитри'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | похитри'вший | похитри'вшая | похитри'вшее | похитри'вшие |
---|
Genitive | похитри'вшего | похитри'вшей | похитри'вшего | похитри'вших |
---|
Dative | похитри'вшему | похитри'вшей | похитри'вшему | похитри'вшим |
---|
Accusative inanimate | похитри'вший | похитри'вшую | похитри'вшее | похитри'вшие |
---|
Accusative animate | похитри'вшего | похитри'вшую | похитри'вшее | похитри'вших |
---|
Instrumental | похитри'вшим | похитри'вшей, похитри'вшею | похитри'вшим | похитри'вшими |
---|
Locative | похитри'вшем | похитри'вшей | похитри'вшем | похитри'вших |
---|