Исходная форма: похитрить

Словарная информация: св нп 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: похитри'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпохитрю'похитри'м
2 personпохитри'шьпохитри'те
3 personпохитри'тпохитря'т


Gerund: похитря'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
похитри'лпохитри'лапохитри'лопохитри'ли



Gerund: похитри'вши//похитри'в

Imperative

SingularPlural
похитри'похитри'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпохитри'вшийпохитри'вшаяпохитри'вшеепохитри'вшие
Genitiveпохитри'вшегопохитри'вшейпохитри'вшегопохитри'вших
Dativeпохитри'вшемупохитри'вшейпохитри'вшемупохитри'вшим
Accusative inanimateпохитри'вшийпохитри'вшуюпохитри'вшеепохитри'вшие
Accusative animateпохитри'вшегопохитри'вшуюпохитри'вшеепохитри'вших
Instrumentalпохитри'вшимпохитри'вшей, похитри'вшеюпохитри'вшимпохитри'вшими
Locativeпохитри'вшемпохитри'вшейпохитри'вшемпохитри'вших