Исходная форма: покочеватьСловарная информация: св нп 2а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: покочева'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | покочу'ю | покочу'ем |
---|
2 person | покочу'ешь | покочу'ете |
---|
3 person | покочу'ет | покочу'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
покочева'л | покочева'ла | покочева'ло | покочева'ли |
Gerund: покочева'вши//покочева'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
покочу'й | покочу'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | покочева'вший | покочева'вшая | покочева'вшее | покочева'вшие |
---|
Genitive | покочева'вшего | покочева'вшей | покочева'вшего | покочева'вших |
---|
Dative | покочева'вшему | покочева'вшей | покочева'вшему | покочева'вшим |
---|
Accusative inanimate | покочева'вший | покочева'вшую | покочева'вшее | покочева'вшие |
---|
Accusative animate | покочева'вшего | покочева'вшую | покочева'вшее | покочева'вших |
---|
Instrumental | покочева'вшим | покочева'вшей, покочева'вшею | покочева'вшим | покочева'вшими |
---|
Locative | покочева'вшем | покочева'вшей | покочева'вшем | покочева'вших |
---|