Исходная форма: покочевать

Словарная информация: св нп 2а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: покочева'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпокочу'юпокочу'ем
2 personпокочу'ешьпокочу'ете
3 personпокочу'етпокочу'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
покочева'лпокочева'лапокочева'лопокочева'ли



Gerund: покочева'вши//покочева'в

Imperative

SingularPlural
покочу'йпокочу'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпокочева'вшийпокочева'вшаяпокочева'вшеепокочева'вшие
Genitiveпокочева'вшегопокочева'вшейпокочева'вшегопокочева'вших
Dativeпокочева'вшемупокочева'вшейпокочева'вшемупокочева'вшим
Accusative inanimateпокочева'вшийпокочева'вшуюпокочева'вшеепокочева'вшие
Accusative animateпокочева'вшегопокочева'вшуюпокочева'вшеепокочева'вших
Instrumentalпокочева'вшимпокочева'вшей, покочева'вшеюпокочева'вшимпокочева'вшими
Locativeпокочева'вшемпокочева'вшейпокочева'вшемпокочева'вших