Исходная форма: покомандоватьСловарная информация: св нп 2а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: покома'ндовать
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | покома'ндую | покома'ндуем |
---|
2 person | покома'ндуешь | покома'ндуете |
---|
3 person | покома'ндует | покома'ндуют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
покома'ндовал | покома'ндовала | покома'ндовало | покома'ндовали |
Gerund: покома'ндовавши//покома'ндовав
Imperative
Singular | Plural |
---|
покома'ндуй | покома'ндуйте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | покома'ндовавший | покома'ндовавшая | покома'ндовавшее | покома'ндовавшие |
---|
Genitive | покома'ндовавшего | покома'ндовавшей | покома'ндовавшего | покома'ндовавших |
---|
Dative | покома'ндовавшему | покома'ндовавшей | покома'ндовавшему | покома'ндовавшим |
---|
Accusative inanimate | покома'ндовавший | покома'ндовавшую | покома'ндовавшее | покома'ндовавшие |
---|
Accusative animate | покома'ндовавшего | покома'ндовавшую | покома'ндовавшее | покома'ндовавших |
---|
Instrumental | покома'ндовавшим | покома'ндовавшей, покома'ндовавшею | покома'ндовавшим | покома'ндовавшими |
---|
Locative | покома'ндовавшем | покома'ндовавшей | покома'ндовавшем | покома'ндовавших |
---|