Исходная форма: покорпеть

Словарная информация: св нп 5в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: покорпе'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпокорплю'покорпи'м
2 personпокорпи'шьпокорпи'те
3 personпокорпи'тпокорпя'т


Gerund: покорпя'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
покорпе'лпокорпе'лапокорпе'лопокорпе'ли



Gerund: покорпе'вши//покорпе'в

Imperative

SingularPlural
покорпи'покорпи'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпокорпе'вшийпокорпе'вшаяпокорпе'вшеепокорпе'вшие
Genitiveпокорпе'вшегопокорпе'вшейпокорпе'вшегопокорпе'вших
Dativeпокорпе'вшемупокорпе'вшейпокорпе'вшемупокорпе'вшим
Accusative inanimateпокорпе'вшийпокорпе'вшуюпокорпе'вшеепокорпе'вшие
Accusative animateпокорпе'вшегопокорпе'вшуюпокорпе'вшеепокорпе'вших
Instrumentalпокорпе'вшимпокорпе'вшей, покорпе'вшеюпокорпе'вшимпокорпе'вшими
Locativeпокорпе'вшемпокорпе'вшейпокорпе'вшемпокорпе'вших