Исходная форма: покуковатьСловарная информация: св нп 2а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: покукова'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | покуку'ю | покуку'ем |
---|
2 person | покуку'ешь | покуку'ете |
---|
3 person | покуку'ет | покуку'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
покукова'л | покукова'ла | покукова'ло | покукова'ли |
Gerund: покукова'вши//покукова'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
покуку'й | покуку'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | покукова'вший | покукова'вшая | покукова'вшее | покукова'вшие |
---|
Genitive | покукова'вшего | покукова'вшей | покукова'вшего | покукова'вших |
---|
Dative | покукова'вшему | покукова'вшей | покукова'вшему | покукова'вшим |
---|
Accusative inanimate | покукова'вший | покукова'вшую | покукова'вшее | покукова'вшие |
---|
Accusative animate | покукова'вшего | покукова'вшую | покукова'вшее | покукова'вших |
---|
Instrumental | покукова'вшим | покукова'вшей, покукова'вшею | покукова'вшим | покукова'вшими |
---|
Locative | покукова'вшем | покукова'вшей | покукова'вшем | покукова'вших |
---|