Исходная форма: покуковать

Словарная информация: св нп 2а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: покукова'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпокуку'юпокуку'ем
2 personпокуку'ешьпокуку'ете
3 personпокуку'етпокуку'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
покукова'лпокукова'лапокукова'лопокукова'ли



Gerund: покукова'вши//покукова'в

Imperative

SingularPlural
покуку'йпокуку'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпокукова'вшийпокукова'вшаяпокукова'вшеепокукова'вшие
Genitiveпокукова'вшегопокукова'вшейпокукова'вшегопокукова'вших
Dativeпокукова'вшемупокукова'вшейпокукова'вшемупокукова'вшим
Accusative inanimateпокукова'вшийпокукова'вшуюпокукова'вшеепокукова'вшие
Accusative animateпокукова'вшегопокукова'вшуюпокукова'вшеепокукова'вших
Instrumentalпокукова'вшимпокукова'вшей, покукова'вшеюпокукова'вшимпокукова'вшими
Locativeпокукова'вшемпокукова'вшейпокукова'вшемпокукова'вших