Исходная форма: покумекатьСловарная информация: св нп 1а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: покуме'кать
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | покуме'каю | покуме'каем |
---|
2 person | покуме'каешь | покуме'каете |
---|
3 person | покуме'кает | покуме'кают |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
покуме'кал | покуме'кала | покуме'кало | покуме'кали |
Gerund: покуме'кавши//покуме'кав
Imperative
Singular | Plural |
---|
покуме'кай | покуме'кайте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | покуме'кавший | покуме'кавшая | покуме'кавшее | покуме'кавшие |
---|
Genitive | покуме'кавшего | покуме'кавшей | покуме'кавшего | покуме'кавших |
---|
Dative | покуме'кавшему | покуме'кавшей | покуме'кавшему | покуме'кавшим |
---|
Accusative inanimate | покуме'кавший | покуме'кавшую | покуме'кавшее | покуме'кавшие |
---|
Accusative animate | покуме'кавшего | покуме'кавшую | покуме'кавшее | покуме'кавших |
---|
Instrumental | покуме'кавшим | покуме'кавшей, покуме'кавшею | покуме'кавшим | покуме'кавшими |
---|
Locative | покуме'кавшем | покуме'кавшей | покуме'кавшем | покуме'кавших |
---|