Исходная форма: покумекать

Словарная информация: св нп 1а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: покуме'кать

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпокуме'каюпокуме'каем
2 personпокуме'каешьпокуме'каете
3 personпокуме'каетпокуме'кают

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
покуме'калпокуме'калапокуме'калопокуме'кали



Gerund: покуме'кавши//покуме'кав

Imperative

SingularPlural
покуме'кайпокуме'кайте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпокуме'кавшийпокуме'кавшаяпокуме'кавшеепокуме'кавшие
Genitiveпокуме'кавшегопокуме'кавшейпокуме'кавшегопокуме'кавших
Dativeпокуме'кавшемупокуме'кавшейпокуме'кавшемупокуме'кавшим
Accusative inanimateпокуме'кавшийпокуме'кавшуюпокуме'кавшеепокуме'кавшие
Accusative animateпокуме'кавшегопокуме'кавшуюпокуме'кавшеепокуме'кавших
Instrumentalпокуме'кавшимпокуме'кавшей, покуме'кавшеюпокуме'кавшимпокуме'кавшими
Locativeпокуме'кавшемпокуме'кавшейпокуме'кавшемпокуме'кавших