Исходная форма: поликоватьСловарная информация: св нп 2а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: поликова'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | полику'ю | полику'ем |
---|
2 person | полику'ешь | полику'ете |
---|
3 person | полику'ет | полику'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
поликова'л | поликова'ла | поликова'ло | поликова'ли |
Gerund: поликова'вши//поликова'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
полику'й | полику'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | поликова'вший | поликова'вшая | поликова'вшее | поликова'вшие |
---|
Genitive | поликова'вшего | поликова'вшей | поликова'вшего | поликова'вших |
---|
Dative | поликова'вшему | поликова'вшей | поликова'вшему | поликова'вшим |
---|
Accusative inanimate | поликова'вший | поликова'вшую | поликова'вшее | поликова'вшие |
---|
Accusative animate | поликова'вшего | поликова'вшую | поликова'вшее | поликова'вших |
---|
Instrumental | поликова'вшим | поликова'вшей, поликова'вшею | поликова'вшим | поликова'вшими |
---|
Locative | поликова'вшем | поликова'вшей | поликова'вшем | поликова'вших |
---|