Исходная форма: полегчатьСловарная информация: св нп 1а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: полегча'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | полегча'ю | полегча'ем |
---|
2 person | полегча'ешь | полегча'ете |
---|
3 person | полегча'ет | полегча'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
полегча'л | полегча'ла | полегча'ло | полегча'ли |
Gerund: полегча'вши//полегча'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
полегча'й | полегча'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | полегча'вший | полегча'вшая | полегча'вшее | полегча'вшие |
---|
Genitive | полегча'вшего | полегча'вшей | полегча'вшего | полегча'вших |
---|
Dative | полегча'вшему | полегча'вшей | полегча'вшему | полегча'вшим |
---|
Accusative inanimate | полегча'вший | полегча'вшую | полегча'вшее | полегча'вшие |
---|
Accusative animate | полегча'вшего | полегча'вшую | полегча'вшее | полегча'вших |
---|
Instrumental | полегча'вшим | полегча'вшей, полегча'вшею | полегча'вшим | полегча'вшими |
---|
Locative | полегча'вшем | полегча'вшей | полегча'вшем | полегча'вших |
---|