Исходная форма: помечтать

Словарная информация: св нп 1а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: помечта'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпомечта'юпомечта'ем
2 personпомечта'ешьпомечта'ете
3 personпомечта'етпомечта'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
помечта'лпомечта'лапомечта'лопомечта'ли



Gerund: помечта'вши//помечта'в

Imperative

SingularPlural
помечта'йпомечта'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпомечта'вшийпомечта'вшаяпомечта'вшеепомечта'вшие
Genitiveпомечта'вшегопомечта'вшейпомечта'вшегопомечта'вших
Dativeпомечта'вшемупомечта'вшейпомечта'вшемупомечта'вшим
Accusative inanimateпомечта'вшийпомечта'вшуюпомечта'вшеепомечта'вшие
Accusative animateпомечта'вшегопомечта'вшуюпомечта'вшеепомечта'вших
Instrumentalпомечта'вшимпомечта'вшей, помечта'вшеюпомечта'вшимпомечта'вшими
Locativeпомечта'вшемпомечта'вшейпомечта'вшемпомечта'вших