Исходная форма: помочитьсяСловарная информация: св 4с
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: помочи'ться
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | помочу'сь | помо'чимся |
---|
2 person | помо'чишься | помо'читесь |
---|
3 person | помо'чится | помо'чатся |
---|
Gerund: помоча'сь
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
помочи'лся | помочи'лась | помочи'лось | помочи'лись |
Gerund: помочи'вшись
Imperative
Singular | Plural |
---|
помочи'сь | помочи'тесь |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | помочи'вшийся | помочи'вшаяся | помочи'вшееся | помочи'вшиеся |
---|
Genitive | помочи'вшегося | помочи'вшейся | помочи'вшегося | помочи'вшихся |
---|
Dative | помочи'вшемуся | помочи'вшейся | помочи'вшемуся | помочи'вшимся |
---|
Accusative inanimate | помочи'вшийся | помочи'вшуюся | помочи'вшееся | помочи'вшиеся |
---|
Accusative animate | помочи'вшегося | помочи'вшуюся | помочи'вшееся | помочи'вшихся |
---|
Instrumental | помочи'вшимся | помочи'вшейся, помочи'вшеюся | помочи'вшимся | помочи'вшимися |
---|
Locative | помочи'вшемся | помочи'вшейся | помочи'вшемся | помочи'вшихся |
---|