Исходная форма: понаследить

Словарная информация: св нп 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: понаследи'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпонаслежу'понаследи'м
2 personпонаследи'шьпонаследи'те
3 personпонаследи'тпонаследя'т


Gerund: понаследя'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
понаследи'лпонаследи'лапонаследи'лопонаследи'ли



Gerund: понаследи'вши//понаследи'в

Imperative

SingularPlural
понаследи'понаследи'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпонаследи'вшийпонаследи'вшаяпонаследи'вшеепонаследи'вшие
Genitiveпонаследи'вшегопонаследи'вшейпонаследи'вшегопонаследи'вших
Dativeпонаследи'вшемупонаследи'вшейпонаследи'вшемупонаследи'вшим
Accusative inanimateпонаследи'вшийпонаследи'вшуюпонаследи'вшеепонаследи'вшие
Accusative animateпонаследи'вшегопонаследи'вшуюпонаследи'вшеепонаследи'вших
Instrumentalпонаследи'вшимпонаследи'вшей, понаследи'вшеюпонаследи'вшимпонаследи'вшими
Locativeпонаследи'вшемпонаследи'вшейпонаследи'вшемпонаследи'вших