Исходная форма: понянчиться

Словарная информация: св 4а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: поня'нчиться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпоня'нчусьпоня'нчимся
2 personпоня'нчишьсяпоня'нчитесь
3 personпоня'нчитсяпоня'нчатся


Gerund: поня'нчась

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
поня'нчилсяпоня'нчиласьпоня'нчилосьпоня'нчились



Gerund: поня'нчившись

Imperative

SingularPlural
поня'нчисьпоня'нчитесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпоня'нчившийсяпоня'нчившаясяпоня'нчившеесяпоня'нчившиеся
Genitiveпоня'нчившегосяпоня'нчившейсяпоня'нчившегосяпоня'нчившихся
Dativeпоня'нчившемусяпоня'нчившейсяпоня'нчившемусяпоня'нчившимся
Accusative inanimateпоня'нчившийсяпоня'нчившуюсяпоня'нчившеесяпоня'нчившиеся
Accusative animateпоня'нчившегосяпоня'нчившуюсяпоня'нчившеесяпоня'нчившихся
Instrumentalпоня'нчившимсяпоня'нчившейся, поня'нчившеюсяпоня'нчившимсяпоня'нчившимися
Locativeпоня'нчившемсяпоня'нчившейсяпоня'нчившемсяпоня'нчившихся