Исходная форма: пообтаятьСловарная информация: св нп 6а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: пообта'ять
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | пообта'ю | пообта'ем |
---|
2 person | пообта'ешь | пообта'ете |
---|
3 person | пообта'ет | пообта'ют |
---|
Gerund: пообта'я
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
пообта'ял | пообта'яла | пообта'яло | пообта'яли |
Gerund: пообта'явши//пообта'яв
Imperative
Singular | Plural |
---|
пообта'й | пообта'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | пообта'явший | пообта'явшая | пообта'явшее | пообта'явшие |
---|
Genitive | пообта'явшего | пообта'явшей | пообта'явшего | пообта'явших |
---|
Dative | пообта'явшему | пообта'явшей | пообта'явшему | пообта'явшим |
---|
Accusative inanimate | пообта'явший | пообта'явшую | пообта'явшее | пообта'явшие |
---|
Accusative animate | пообта'явшего | пообта'явшую | пообта'явшее | пообта'явших |
---|
Instrumental | пообта'явшим | пообта'явшей, пообта'явшею | пообта'явшим | пообта'явшими |
---|
Locative | пообта'явшем | пообта'явшей | пообта'явшем | пообта'явших |
---|