Исходная форма: поплакатьСловарная информация: св нп 6а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: попла'кать
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | попла'чу | попла'чем |
---|
2 person | попла'чешь | попла'чете |
---|
3 person | попла'чет | попла'чут |
---|
Gerund: попла'ча
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
попла'кал | попла'кала | попла'кало | попла'кали |
Gerund: попла'кавши//попла'кав
Imperative
Singular | Plural |
---|
попла'чь | попла'чьте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | попла'кавший | попла'кавшая | попла'кавшее | попла'кавшие |
---|
Genitive | попла'кавшего | попла'кавшей | попла'кавшего | попла'кавших |
---|
Dative | попла'кавшему | попла'кавшей | попла'кавшему | попла'кавшим |
---|
Accusative inanimate | попла'кавший | попла'кавшую | попла'кавшее | попла'кавшие |
---|
Accusative animate | попла'кавшего | попла'кавшую | попла'кавшее | попла'кавших |
---|
Instrumental | попла'кавшим | попла'кавшей, попла'кавшею | попла'кавшим | попла'кавшими |
---|
Locative | попла'кавшем | попла'кавшей | попла'кавшем | попла'кавших |
---|