Исходная форма: поплутатьСловарная информация: св нп 1а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: поплута'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | поплута'ю | поплута'ем |
---|
2 person | поплута'ешь | поплута'ете |
---|
3 person | поплута'ет | поплута'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
поплута'л | поплута'ла | поплута'ло | поплута'ли |
Gerund: поплута'вши//поплута'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
поплута'й | поплута'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | поплута'вший | поплута'вшая | поплута'вшее | поплута'вшие |
---|
Genitive | поплута'вшего | поплута'вшей | поплута'вшего | поплута'вших |
---|
Dative | поплута'вшему | поплута'вшей | поплута'вшему | поплута'вшим |
---|
Accusative inanimate | поплута'вший | поплута'вшую | поплута'вшее | поплута'вшие |
---|
Accusative animate | поплута'вшего | поплута'вшую | поплута'вшее | поплута'вших |
---|
Instrumental | поплута'вшим | поплута'вшей, поплута'вшею | поплута'вшим | поплута'вшими |
---|
Locative | поплута'вшем | поплута'вшей | поплута'вшем | поплута'вших |
---|