Исходная форма: попрочнетьСловарная информация: св нп 1а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: попрочне'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | попрочне'ю | попрочне'ем |
---|
2 person | попрочне'ешь | попрочне'ете |
---|
3 person | попрочне'ет | попрочне'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
попрочне'л | попрочне'ла | попрочне'ло | попрочне'ли |
Gerund: попрочне'вши//попрочне'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
попрочне'й | попрочне'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | попрочне'вший | попрочне'вшая | попрочне'вшее | попрочне'вшие |
---|
Genitive | попрочне'вшего | попрочне'вшей | попрочне'вшего | попрочне'вших |
---|
Dative | попрочне'вшему | попрочне'вшей | попрочне'вшему | попрочне'вшим |
---|
Accusative inanimate | попрочне'вший | попрочне'вшую | попрочне'вшее | попрочне'вшие |
---|
Accusative animate | попрочне'вшего | попрочне'вшую | попрочне'вшее | попрочне'вших |
---|
Instrumental | попрочне'вшим | попрочне'вшей, попрочне'вшею | попрочне'вшим | попрочне'вшими |
---|
Locative | попрочне'вшем | попрочне'вшей | попрочне'вшем | попрочне'вших |
---|