Исходная форма: попрочнеть

Словарная информация: св нп 1а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: попрочне'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпопрочне'юпопрочне'ем
2 personпопрочне'ешьпопрочне'ете
3 personпопрочне'етпопрочне'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
попрочне'лпопрочне'лапопрочне'лопопрочне'ли



Gerund: попрочне'вши//попрочне'в

Imperative

SingularPlural
попрочне'йпопрочне'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпопрочне'вшийпопрочне'вшаяпопрочне'вшеепопрочне'вшие
Genitiveпопрочне'вшегопопрочне'вшейпопрочне'вшегопопрочне'вших
Dativeпопрочне'вшемупопрочне'вшейпопрочне'вшемупопрочне'вшим
Accusative inanimateпопрочне'вшийпопрочне'вшуюпопрочне'вшеепопрочне'вшие
Accusative animateпопрочне'вшегопопрочне'вшуюпопрочне'вшеепопрочне'вших
Instrumentalпопрочне'вшимпопрочне'вшей, попрочне'вшеюпопрочне'вшимпопрочне'вшими
Locativeпопрочне'вшемпопрочне'вшейпопрочне'вшемпопрочне'вших