Исходная форма: поруководить

Словарная информация: св нп 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: поруководи'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпоруковожу'поруководи'м
2 personпоруководи'шьпоруководи'те
3 personпоруководи'тпоруководя'т


Gerund: поруководя'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
поруководи'лпоруководи'лапоруководи'лопоруководи'ли



Gerund: поруководи'вши//поруководи'в

Imperative

SingularPlural
поруководи'поруководи'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпоруководи'вшийпоруководи'вшаяпоруководи'вшеепоруководи'вшие
Genitiveпоруководи'вшегопоруководи'вшейпоруководи'вшегопоруководи'вших
Dativeпоруководи'вшемупоруководи'вшейпоруководи'вшемупоруководи'вшим
Accusative inanimateпоруководи'вшийпоруководи'вшуюпоруководи'вшеепоруководи'вшие
Accusative animateпоруководи'вшегопоруководи'вшуюпоруководи'вшеепоруководи'вших
Instrumentalпоруководи'вшимпоруководи'вшей, поруководи'вшеюпоруководи'вшимпоруководи'вшими
Locativeпоруководи'вшемпоруководи'вшейпоруководи'вшемпоруководи'вших