Исходная форма: посметь

Словарная информация: св нп 1а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: посме'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпосме'юпосме'ем
2 personпосме'ешьпосме'ете
3 personпосме'етпосме'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
посме'лпосме'лапосме'лопосме'ли



Gerund: посме'вши//посме'в

Imperative

SingularPlural
посме'йпосме'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпосме'вшийпосме'вшаяпосме'вшеепосме'вшие
Genitiveпосме'вшегопосме'вшейпосме'вшегопосме'вших
Dativeпосме'вшемупосме'вшейпосме'вшемупосме'вшим
Accusative inanimateпосме'вшийпосме'вшуюпосме'вшеепосме'вшие
Accusative animateпосме'вшегопосме'вшуюпосме'вшеепосме'вших
Instrumentalпосме'вшимпосме'вшей, посме'вшеюпосме'вшимпосме'вшими
Locativeпосме'вшемпосме'вшейпосме'вшемпосме'вших