Исходная форма: поугомониться

Словарная информация: св 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: поугомони'ться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпоугомоню'сьпоугомони'мся
2 personпоугомони'шьсяпоугомони'тесь
3 personпоугомони'тсяпоугомоня'тся


Gerund: поугомоня'сь

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
поугомони'лсяпоугомони'ласьпоугомони'лосьпоугомони'лись



Gerund: поугомони'вшись

Imperative

SingularPlural
поугомони'сьпоугомони'тесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпоугомони'вшийсяпоугомони'вшаясяпоугомони'вшеесяпоугомони'вшиеся
Genitiveпоугомони'вшегосяпоугомони'вшейсяпоугомони'вшегосяпоугомони'вшихся
Dativeпоугомони'вшемусяпоугомони'вшейсяпоугомони'вшемусяпоугомони'вшимся
Accusative inanimateпоугомони'вшийсяпоугомони'вшуюсяпоугомони'вшеесяпоугомони'вшиеся
Accusative animateпоугомони'вшегосяпоугомони'вшуюсяпоугомони'вшеесяпоугомони'вшихся
Instrumentalпоугомони'вшимсяпоугомони'вшейся, поугомони'вшеюсяпоугомони'вшимсяпоугомони'вшимися
Locativeпоугомони'вшемсяпоугомони'вшейсяпоугомони'вшемсяпоугомони'вшихся