Исходная форма: поводиться

Словарная информация: св 4с ( побыть в дружбе с кем-л. )

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: поводи'ться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personповожу'сьпово'димся
2 personпово'дишьсяпово'дитесь
3 personпово'дитсяпово'дятся


Gerund: поводя'сь

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
поводи'лсяповоди'ласьповоди'лосьповоди'лись



Gerund: поводи'вшись

Imperative

SingularPlural
поводи'сьповоди'тесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeповоди'вшийсяповоди'вшаясяповоди'вшеесяповоди'вшиеся
Genitiveповоди'вшегосяповоди'вшейсяповоди'вшегосяповоди'вшихся
Dativeповоди'вшемусяповоди'вшейсяповоди'вшемусяповоди'вшимся
Accusative inanimateповоди'вшийсяповоди'вшуюсяповоди'вшеесяповоди'вшиеся
Accusative animateповоди'вшегосяповоди'вшуюсяповоди'вшеесяповоди'вшихся
Instrumentalповоди'вшимсяповоди'вшейся, поводи'вшеюсяповоди'вшимсяповоди'вшимися
Locativeповоди'вшемсяповоди'вшейсяповоди'вшемсяповоди'вшихся