Исходная форма: прибегнуть

Словарная информация: св нп 3**а("5""6") $II

Перевод: embark;

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: прибе'гнуть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personприбе'гнуприбе'гнем
2 personприбе'гнешьприбе'гнете
3 personприбе'гнетприбе'гнут

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
прибе'г//прибе'гнулприбе'глаприбе'глоприбе'гли



Gerund: прибе'гши//прибе'гнув(ши)

Imperative

SingularPlural
прибе'гниприбе'гните

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeприбе'гший, прибе'гнувшийприбе'гшая, прибе'гнувшаяприбе'гшее, прибе'гнувшееприбе'гшие, прибе'гнувшие
Genitiveприбе'гшего, прибе'гнувшегоприбе'гшей, прибе'гнувшейприбе'гшего, прибе'гнувшегоприбе'гших, прибе'гнувших
Dativeприбе'гшему, прибе'гнувшемуприбе'гшей, прибе'гнувшейприбе'гшему, прибе'гнувшемуприбе'гшим, прибе'гнувшим
Accusative inanimateприбе'гший, прибе'гнувшийприбе'гшую, прибе'гнувшуюприбе'гшее, прибе'гнувшееприбе'гшие, прибе'гнувшие
Accusative animateприбе'гшего, прибе'гнувшегоприбе'гшую, прибе'гнувшуюприбе'гшее, прибе'гнувшееприбе'гших, прибе'гнувших
Instrumentalприбе'гшим, прибе'гнувшимприбе'гшей, прибе'гшею, прибе'гнувшей, прибе'гнувшеюприбе'гшим, прибе'гнувшимприбе'гшими, прибе'гнувшими
Locativeприбе'гшем, прибе'гнувшемприбе'гшей, прибе'гнувшейприбе'гшем, прибе'гнувшемприбе'гших, прибе'гнувших