Исходная форма: причмокнуть

Словарная информация: св нп 3а $I

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: причмо'кнуть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпричмо'кнупричмо'кнем
2 personпричмо'кнешьпричмо'кнете
3 personпричмо'кнетпричмо'кнут

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
причмо'кнулпричмо'кнулапричмо'кнулопричмо'кнули



Gerund: причмо'кнувши//причмо'кнув

Imperative

SingularPlural
причмо'книпричмо'кните

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпричмо'кнувшийпричмо'кнувшаяпричмо'кнувшеепричмо'кнувшие
Genitiveпричмо'кнувшегопричмо'кнувшейпричмо'кнувшегопричмо'кнувших
Dativeпричмо'кнувшемупричмо'кнувшейпричмо'кнувшемупричмо'кнувшим
Accusative inanimateпричмо'кнувшийпричмо'кнувшуюпричмо'кнувшеепричмо'кнувшие
Accusative animateпричмо'кнувшегопричмо'кнувшуюпричмо'кнувшеепричмо'кнувших
Instrumentalпричмо'кнувшимпричмо'кнувшей, причмо'кнувшеюпричмо'кнувшимпричмо'кнувшими
Locativeпричмо'кнувшемпричмо'кнувшейпричмо'кнувшемпричмо'кнувших