Исходная форма: прикочеватьСловарная информация: св нп 2а $I(-е"-)
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: прикочева'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | прикочу'ю | прикочу'ем |
---|
2 person | прикочу'ешь | прикочу'ете |
---|
3 person | прикочу'ет | прикочу'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
прикочева'л | прикочева'ла | прикочева'ло | прикочева'ли |
Gerund: прикочева'вши//прикочева'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
прикочу'й | прикочу'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | прикочева'вший | прикочева'вшая | прикочева'вшее | прикочева'вшие |
---|
Genitive | прикочева'вшего | прикочева'вшей | прикочева'вшего | прикочева'вших |
---|
Dative | прикочева'вшему | прикочева'вшей | прикочева'вшему | прикочева'вшим |
---|
Accusative inanimate | прикочева'вший | прикочева'вшую | прикочева'вшее | прикочева'вшие |
---|
Accusative animate | прикочева'вшего | прикочева'вшую | прикочева'вшее | прикочева'вших |
---|
Instrumental | прикочева'вшим | прикочева'вшей, прикочева'вшею | прикочева'вшим | прикочева'вшими |
---|
Locative | прикочева'вшем | прикочева'вшей | прикочева'вшем | прикочева'вших |
---|