Исходная форма: прикочевать

Словарная информация: св нп 2а $I(-е"-)

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: прикочева'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personприкочу'юприкочу'ем
2 personприкочу'ешьприкочу'ете
3 personприкочу'етприкочу'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
прикочева'лприкочева'лаприкочева'лоприкочева'ли



Gerund: прикочева'вши//прикочева'в

Imperative

SingularPlural
прикочу'йприкочу'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeприкочева'вшийприкочева'вшаяприкочева'вшееприкочева'вшие
Genitiveприкочева'вшегоприкочева'вшейприкочева'вшегоприкочева'вших
Dativeприкочева'вшемуприкочева'вшейприкочева'вшемуприкочева'вшим
Accusative inanimateприкочева'вшийприкочева'вшуюприкочева'вшееприкочева'вшие
Accusative animateприкочева'вшегоприкочева'вшуюприкочева'вшееприкочева'вших
Instrumentalприкочева'вшимприкочева'вшей, прикочева'вшеюприкочева'вшимприкочева'вшими
Locativeприкочева'вшемприкочева'вшейприкочева'вшемприкочева'вших