Исходная форма: прикончиться

Словарная информация: св 4а $I(-а'-)

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: прико'нчиться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personприко'нчусьприко'нчимся
2 personприко'нчишьсяприко'нчитесь
3 personприко'нчитсяприко'нчатся


Gerund: прико'нчась

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
прико'нчилсяприко'нчиласьприко'нчилосьприко'нчились



Gerund: прико'нчившись

Imperative

SingularPlural
прико'нчисьприко'нчитесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeприко'нчившийсяприко'нчившаясяприко'нчившеесяприко'нчившиеся
Genitiveприко'нчившегосяприко'нчившейсяприко'нчившегосяприко'нчившихся
Dativeприко'нчившемусяприко'нчившейсяприко'нчившемусяприко'нчившимся
Accusative inanimateприко'нчившийсяприко'нчившуюсяприко'нчившеесяприко'нчившиеся
Accusative animateприко'нчившегосяприко'нчившуюсяприко'нчившеесяприко'нчившихся
Instrumentalприко'нчившимсяприко'нчившейся, прико'нчившеюсяприко'нчившимсяприко'нчившимися
Locativeприко'нчившемсяприко'нчившейсяприко'нчившемсяприко'нчившихся