Исходная форма: принарядиться

Словарная информация: св 4с $II

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: принаряди'ться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпринаряжу'сьпринаря'димся
2 personпринаря'дишьсяпринаря'дитесь
3 personпринаря'дитсяпринаря'дятся


Gerund: принарядя'сь

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
принаряди'лсяпринаряди'ласьпринаряди'лосьпринаряди'лись



Gerund: принаряди'вшись

Imperative

SingularPlural
принаряди'сьпринаряди'тесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпринаряди'вшийсяпринаряди'вшаясяпринаряди'вшеесяпринаряди'вшиеся
Genitiveпринаряди'вшегосяпринаряди'вшейсяпринаряди'вшегосяпринаряди'вшихся
Dativeпринаряди'вшемусяпринаряди'вшейсяпринаряди'вшемусяпринаряди'вшимся
Accusative inanimateпринаряди'вшийсяпринаряди'вшуюсяпринаряди'вшеесяпринаряди'вшиеся
Accusative animateпринаряди'вшегосяпринаряди'вшуюсяпринаряди'вшеесяпринаряди'вшихся
Instrumentalпринаряди'вшимсяпринаряди'вшейся, принаряди'вшеюсяпринаряди'вшимсяпринаряди'вшимися
Locativeпринаряди'вшемсяпринаряди'вшейсяпринаряди'вшемсяпринаряди'вшихся